Обележена 62. годишњица Историјског архива
Историјски архив Неготина, шездесет другу годишњицу постојања и рада обележио је подсећањем на досадашње активности и значај ове институције, али и промоцијом књиге „Крајинска споменица ослободилачких ратова (19.-20.век) – људи, догађаји и споменици“, аутора Николе Плавшића.
„У години када Историјски архив обележава 62. године постојања са поносом можемо рећи да иза њега стоје године преданог и стручног рада и да је један од важних чувара културне баштине па је за протекле 62. године сакупио 2.500 метара дужних архивске грађе, већином из 20. века и нешто мање из 19. века, сврстане у 614 фондова и 35 збирки. Неготински архив као институција која је основана са циљем да се бави заштитом архивске грађе и регистратурског материјала, поред докумената који се чувају у склопу архивских фондова и збирки евидентира и податке о ствараоцима и имаоцима грађе ван архива. Овај изузетан посао већ више од 30 година, на подручју које покрива, обавља Спољна служба Историјско архива Неготин“ – истакла је у свом обраћању, Александра Миловановић, в.д. директорка Историјског архива Неготин.
Историјски архив Неготин негује и лепу традицију издавачке делатности, која се углавном опредељује за локалну историографију источне Србије.
О књизи „Крајинска споменица ослободилачких ратова (19.-20.век) – људи, догађаји и споменици“, аутора Николе Плавшића, говорио је Гордан Јањић, директор Музје Крајине.
„Монографија Николе Плавшића представља значајан прилог неистраженој локалној историографији с обзиром да је Неготинска Крајина дала велике жртве у ратовима у последњих 140 година“ – нагласио је Гордан Јањић.
Никола Плавшић, аутор монографије изнео је мало познате чињенице о броју и процентру страдалог становништва Неготинске Крајине током ослободилачких ратова, али и истакнутим појединцима и броју и стању спомен обележја.
„Ово је заправо књига мртвих и нека врста реквијема за све који су своје животе дали за слободу домовине, а који су на неки начин заборављени“ – поручио је историчар Никола Плавшић.
Пригодан програм извела је и етно група "Класје" под вођством Душице Ђурђић.
