1367924612

Положај, клима и становништво

 

 

 

НЕГОТИНСКА КРАЈИНА данас се географски, углавном, поистовећује са Општином Неготин која се простире на 1.089 квадратних км. 

Крајина се налази на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске. Равница, позната под именом Неготинска низија, протеже се између Тимока и Дунава до лучне брдовите косе Видровац-Бадњево-Братујевац.

Изнад ове косе наставља се равничарски плато све до планина Дели Јован и Стол, које читаво ово подручје природно одвајају од централне и западне Србије. Због тога , као и због релативно мале надморске висине, сам град је на око 45 метара изнад нивоа мора.

Географске координате:
географска ширина : 44° 13' 0 - северно
географска дужина 22° 31' 60 - источно

Удаљеност од других градова:                                
Београд 260 км, Ниш 160 км, Бор 65 км, Зајечар 60 км

 

 

 

 

 

 

 

КЛИМА


Неготин се налази у равници окруженој планинским венцима (Мироч, Црни Врх и Дели Јован) и отвореним простором са источне и јужне стране што све условљава врло специфичну климу Неготина.

Због најтоплијих лета и најоштријих зима Неготинска Крајина представља најконтиненталнију област источне Србије. У зимским месецима жива у термометру спушта се и до 30 степени Целзијуса испод нуле, а нису ретке године када мерења током лета покажу и 40 степени у хладу.

Снег је редовна појава на територији источне Србије. У вишим деловима снежни покривач се у просеку образује око 15. новембра, а у нижим око 1. децембра. Овај део источне Србије има најдуже трајање снежног покривача.

 

У зимском периоду најчешће дува западни и северозападни ветар. Пошто долази преко Хомољских планина увек наилази као хладан ветар и доноси изненадне и обилне падавине. Овај ветар је у народу познат као "горњак" и представља најзначајнији ветар и у летњем периоду. Он је најбитнији за климу Неготина и време врло често зависи од њега. На пример, кад је тихо, Неготин је најхладнији у Србији и зато има назив "српски Сибир". Такође је и кошава чест зимски ветар у овом крају. То је увек хладан ветар, слабији од горњака али изазива вишедневно падање ситног снега. Још се јављају и северац и југо.

Вегетациона периода у нижим деловима Неготинске Крајине почиње 5. марта, а завршава се 25. новембра, што није случај за тзв. "вишом зоном", где је нешто краћа. За разлику од климе у унутрашњости Србије, клима Неготинске Крајине је топлија и погоднија за неке пољопривредне културе као што су грожђе, бостан, памук и друго.

Зиме су нешто хладније и по правилу дуже. Кад облачност са кишом дође са Средоземља или Атлантика Неготинска Крајина дуго остаје без снега док је централна Србија већ покривена слојем снега. Обрнуто, кад влажни и хладни таласи наиђу са истока или североистока, Неготинска Крајина добија снежни покривач раније од осталих крајева Србије.

 

Становништво


Према првим резултатима пописа из 2002. године, у општини Неготин живи 43.551 становника (не рачунајући житеље који привремено бораве у иностранству, којих има 14.439), што је за 5.355 становника мање него по попису из 1991. године, или за 10,9 %.

Општина се састоји из 39 насеља са укупно 16.597 домаћинстава.
У самом граду по попису из 2002. године живи 19.920 становника.                        


Кретање броја становника од 1890 до 2001. године

напомена: Неготинска крајина је 1890. имала 51 насеље а данас само 39 у саставу више нису Брза Паланка, Купузиште, Глоговица, Копривница, Метриш ...

Већ деценијама Крајину походи "бела куга", тако да стопа природног прираштаја износи -6,7 промила годишње.

Карактеристичан податак је и да се више од десет хиљада житеља Неготинске крајине налази на привременом раду у земљама Европске уније, али и у САД, Канади и Аустралији.