САМАРИНОВАЦ
Самариновац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 5 км северно од Неготина. Смештено је на просечно 50 метара надморске висине, на обалама Дупљанске реке, леве притоке Канала Јасеничке реке, са обе стране пута Неготин-Прахово. Северна географска ширина насеља је од 44о 16’ 06”, источна географска дужина 22о 33’ 18”, а површина атара 1.324 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем.
Убраја се у стара насеља. Током историје три пута је мењало свој месни положај (Конопљиште, Селиште, па данашње место). Први пут се помиње у турским пописима (1530. године) као насеље са 56 кућа. Године 1586. је имало 42 куће, 1723-1725. (под називом Мариноватз) - 35 кућа, 1736 - 50 кућа, (1784. је забележено као Сумариновацз, а 1811. године као Самариновац), 1846. је имало 75 кућа, а 1866. године 89 кућа. Данашње насеље није подељено на 'крајеве' и 'мале'. У њему су између два светска рата живеле следеће фамилије: Илићи (Зечевићи - Јапурани) (слава Ђурђевдан), Стефановићи, Ђорђевићи и Мишковићи (слава св. Никола), Жугравешти (славе св. Стеван и Петковица), Флорићи (славе св. Никола и Петковица), Рајцићи (слава св. Арханђео), Маркулићи (слава Митровдан), Стојковићи и Стојимировићи (слава св. Алимпије), Гимишешти и Савићи (слава Петковица), Барчуешти (слава Ђурђиц), Молцарешти и Чокланешти (слава Петковица), Станојевићи и Станојловићи (слава Петковица), Чумперикићи или Јоновићи (славе св. Никола, св. Јован и св. Арханђео), Бугарчићи (слава св. Никола), Илишкићи или Јанковићи (слава св. Никола), Царани (славе Митровдан и Петковица), Унгурјани или Перићи (слава св. Ђорђе), Вујешти (слава Петковица), Првуловићи (слава Петковица), Уљешти или Петровићи (слава Петковица), Владићи или Николићи (слава св. Арханђео), Адамовићи (слава Мала Госпојина), Брнашеви или Лунгалешти (слава Петковица), Кебин (слава Ђурђевдан), Цонићи (слава св. Василије), Рагушинов (слава Петковица), Добрићи (слава Петковица), Данчике (слава Велика Госпојина), Јапулешти (слава св. Ђорђе и Петковица), Курту (слава св. Никола), Божика (слава св. Ђорђе), Димовићи (слава св. Арханђео), Јанковићи (слава св. Арханђео), Шишко (слава Петковица), Барбуловићи (слава Петковица), Јанковићи (слава Петковица), Аврамовићи (слава св. Никола), Томићи (слава Петковица) и Ибраин (слава св. Арханђео).
Становништво Самариновца је православно и национално се изјашњава као српско и влашко. Антропогеографским и етнолошким испитивањима сврстано је у влашка насеља. Православни храм посвећен Светој Тројици у Самариновцу освећен је 1936. године. Заветине у насељу су Ускрс и Спасовдан.
Године 1921. насеље је имало 141 кућу и 742 становника, 1948. године 197 кућа и 906 становника, а 2002. године 226 кућа и 474 становника. Године 2007. у иностранству је из овог насеља радио 301 становник (углавном у Аустрији и Немачкој).
Основна школа је (почела са радом 1892. године) школске 2006/2007. године имала 11 ученика.
Земљорадничка задруга у Самариновцу је основана 1920. године (обновљена 1947. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга). Јула 1960. године припојена је Земљорадничкој задрузи у Неготину, заједно са задругама из Душановца и Прахова. Сељачка радна задруга 'Крајина' у Самариновцу је радила од 1949. до 1953. године (престала је са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету насеље добија 1953. године, задружни Дом 1957. године, асфалтни пут и сеоски водовод 1970, а телефонске везе са светом 1980. године.
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Самариновац, 19330 Прахово, број телефона +381(0)19554053 .
