ПОЧЕЛИ 57. МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ
Подизањем фестивалске заставе уз звуке фанфара и чувене Шесте руковети синоћ је у Неготину, отворен 57. Фестивал "Мокрањчеви дани. Делегације локалне самоуправе, Министарства културе Републике Србије, Дома културе „Стеван Мокрањац“, Музеја Крајине, неготинске Уметничке школе, диригената неготинских хорова и Културно уметничког удружења из Мокрања, положиле су цвеће на споменик славном композитору Стевану Стојановићу Мокрањцу, рад чувеног вајара Небојше Митрића.
"Великан који је потекао из малог места, направивши своје прве кораке управо овде, у овом дворишту, корачао је кроз живот крупним корацима испуњавајући своје снове и визије, уједно стварајући драгоцена српска музичка дела. Надахнуто радећи на очувању народних песмама и компонујући духовну музику, Стеван Мокрањац је створио ванвременске Руковети и дела која се изводе у нашим храмовима, али ван граница наше земље. Његова дела проносе глас о нама, нашој традицији, Неготину и Србији. И како да не будемо више него захвални на свему што је за живота урадио, стварајући неуништив темељ наше музике и културе. Поносни смо што имамо ту част да се сваког септембра поклонимо и фестивалским програмима укажемо на неизбрисав траг који је Стеван Стојановић Мокрањац оставио.", рекао је у поздравној речи Владимир Величковић, председник Општине Неготин и захвалио се на подршци Министарству културе Републике Србије, пријатељима фестивала и спонзорима.
У својој беседи Катарина Томашевић, директорка Музиколошког института САНУ говорила је о значају Мокрањчевог стваралаштва за националну музичку културу.
"Није, међутим, нимало случајно то што се управо око Мокрањчевог имена, и око његовог родног Неготина и Крајине, окупила интелектуална и музичка елита током минулих деценија. Да је Стеван Мокрањац својим укупним делом задужио целокупну националну музичку културу, све до данас, али и да је млађим савременицима и следбеницима показао пут, те да је управо континуитет српске музике у делима настављача – почев од генерације Петра Коњовића, Милоја Милојевића, Стевана Христића и Марка Тајчевића, па потом и нешто млађих – Михаила Вукдраговића, Предрага Милошевића, Миленка Живковића – био утемељен као канонска вредноступраво у Мокрањчевом опусу, како световном, тако и духовном, неспорна је и необорива константа. Навешћу овде само два, незаборавна закључка др Драгутина Гостушког: први – да је Стеван Мокрањац био и остао најбољи композитор у историји српске музике, и други – да је Херувимска песма „најлепша песма на свету“. У написима Гостушког, чију стогодишњицу од рођења Музиколошки институт обележава ове године, затећи ће се и одговор на питање о трајности, безвременој естетској вредности Мокрањчеве музике; увек и изнова свежа, отворена у свакој епохи за нова читања и интерпретације, одолевајући времену, Мокрањчева музика почива на класичном складу свих својих изражајних елемената; лепота исклесана у хармоничном одзвуку Мокрањчевог духа, његова музика – попут велелепних Бахових и Моцартових остварења, налази своје место под сводом музичког Пантеона планете, као драгуљ јединственог сјаја и боје – оплемењен одјецима националног тла и поднебља", поручила је др Катарина Томашевић.
57. Фестивал „Мокрањчеви дани“ отворио је Миодраг Ивановић, државни секретар у Министарству културе Републике Србије.
" Темељ опстанка наше културе, Мокрањац је видео у изворном народном стваралаштву. Сматрао је ће ваљана српска уметничка музика бити само она која ће настати на овој основи. И све што је стварао, стварао је с овом идејом на уму, градећи наш национални музички канон којем се и данас враћамо, да бисмо од њега по Мокрањчевом савету кренули даље- са свешћу о нашој музичкој традицији. Данас „Мокрањчеви дани“ одсликавају креативне домете савременог српског музичког стваралаштва и наглашавају стваралачку снагу ове манифестације. Фестивал је и кроз богатау међународну сарадњу дао значајан допринос развоју и промоцији дела наше националне музике, настале на трагу Мокрањчевог стваралаштва и његове визије о будућности српске музичке културе као равноправног дела европске културе", истакао је државни секретар Миодраг Ивановић.
Плакету 57.“Мокрањчевих дана“ беседнику Фестивала, др Катарини Томашевић, уручила је Јованка Стефановић-Станојевић, директорка Дома културе „Стеван Мокрањац“, док је државном секретару Миодрагу Ивановићу, плакету за Министарство културе Републике Србије предао Владимир Величковић, председник Општине Неготин
На овогодишњем натпевавању хорова,круни Мокрањчевих дана, учествовало је шест хорова: Мешовити певачки хор Ина, Загреб (Хрватска),диригент Бојан Погрмиловић, Хор Уметничке школе Стеван Мокрањац, Неготин, диригент Данило Перковић, Полифони хор Анкара, Анкара (Турска), диригент Нилгун Тузкаја Аркан, Хор Ars Vocalis, Београд, диригент Мирослав Арбановски, Хор Свети Симеон Богопримац, Смедеревска Паланка, диригент Милош Урошевић и Мешовити хор Шуматовац, Алексинац, диригент Димитрије Голубовић. Жири у саставу: проф. др Соња Маринковић, музиколог, др Катарина Томашевић, музиколог и Божидар Црњански диригент за победника Натпевавања хорова прогласио је Полифони хор „Анкара“ под управом Нилгун Тускаја Аркан . Мокрањчеву Статутету диригенту победничког хора Нилгун Тузкаја Аркан из Анкаре уручио је Богдан Гугић, заменик председника Општине Неготин. Први пут је додељена награда за најуспешније изведену композицију на Фестивалу и то Хору Уметничке школе „Стеван Мокрањац“ под управом Данила Перковића за интерпретацију „Три мадригала, само мало другачија“ Константина Бабића. Мешовити певачки хор „Ина“ из Загреба под управом Бојана Погрмиловића освојио је награду за аутентичну интерпретацију фолклором инспирисаних дела, док је Хору „Ars Vocalis“ из Београда, са диригентом Мирославом Арбановским припала награда за најкомплекснији изведени програм и најуспешнијег солисту Марка Костића. Алексиначком мешовитом хору „Шуматовац“ под управом Димитрија Голубовића и Хору „Свети Симеон Богопримац“ из Смедеревске Паланке, којим је руководио Милош Урошевић, жири је доделио дипломе за учешће.
