Весела чаршија 2020
У организацији Туристичке организације општине Неготин, Дома културе „Стеван Мокрањац“ и власника радњи, под покровитељством Општине Неготин, традиционално, на велики православни празник Богојављење, у неготинској Кнез Михаиловој улици, одржана је 9.„Весела чаршија“ која је окупила велики број учесника и посетилаца.
Кнез Михаилова улица, која је име је добила по српском књазу Михаилу Обреновићу, између два рата, одзвањала је од звукова заната годинама, деценијама, спајајући векове. На 255 адреса, колико их данас има, временом су се смењивали станари, трговци, али и занати од којих су многи нестали.
Овогодишња „Весела чаршија“ била је прилика да се подсетимо како је некада било и да се најмлађи Неготинци упознају са делом историје града, традицијом, вредностима и топлином минулог времена.
„Традиционална туристичка манифестација која се одржава у Кнез Михаиловој улици, наша улица отвореног срца, прича је о старом Неготину и вредностима које желимо да нас прате и у садашњем тренутку и будућности. Захваљујући људима тог времена Неготин се може похвалити једном од најстаријих библиотека, затим музеја јужно од Београда као и школама које су међу најстаријима у овом делу Србије. Оживљавањем успомене на минула времена, дух старог Неготина, амбијента неготинске господске вароши, желимо да се захвалимо нашим прецима који су нас својим радом и делима учинили поносним грађанима Неготина. Својим чињењем показујемо колико поштујемо и волимо свој град. Покажимо да нам је Неготин у срцу не само данас већ свакога дана.“ истакао је поздрављајући присутне Владимир Величковић, председник Општине Неготин.
Причу о старом Неготину посвећену чувеном крајинском вину испричао је овогодишњи хроничар манифестације, Ненад Војиновић, директор Историјског Архива Неготин.
„На територији Крајинског среза 1889. године укупно је било под виновом лозом 3.824,43 хектара, али највеће површине имала су насеља у виноградарској зони у долини Тимока и око Неготина. Вино из Крајине извожено је преко пристаништа у Радујевцу, а затим су бродови ишли до Бордоа преко Ријеке. Извоз вина нагло се повећао од 1885. године. Преко радујевачког ђумрука, или царинарнице, у периоду од 1884. до 1887. године (у односу на друге ђумруке – Кладово, Брза Паланка, Београд, Смедерево и Суковмост) највише је извожено вино из крајинских села. Укупно је у овим годинама преко поменутих ђумрука извежено 8.274.855 литара вина, а од те количине преко радујевачког ђумрука извежено је 7.030.312 литара. У овим годинама, вино је поред Француске доспело из Крајине још и у Швајцарску, Русију, Аустрију, Мађарску, Румунију и друге земље Европе. У Неготину су Аустријанци имали свој конзулат све до 1911. године и преко њега трговали крајинским вином. У радујевачком пристаништу фирма „Вајверт Пирсон“, подигла је прихватилиште за вино, које је одатле транспортовано у земље Европе.“ истакао је Војиновић.
У богатом културно-уметничком програму учествовале су етно групе неготинске Уметничке школе „Долама“ и „Краљице“, Теодора Стајић, ученица ОШ “Бранко Радичевић“, Никола Царановић, ученик завршног разреда Уметничке школе, староградски орКестар „Жирадо каваљери“ и трубачки оркестар „Хајдук Вељко“. Павле Цветковић, неготински афористичар и Миодраг Златковић, члан комисије, уручили су организаторима манифестације признање „Културни добротвор“. Душан Петровић, директор ТООН-а захвалио се на признању и поручио да ће новчани део награде бити дониран Удружењу за особе са инвалидитетом „Дуга“ из Неготина.
Најмлађи су у Чаршији уживали у ушећереним јабукама, лицидерским срцима, лулицама, балонима и аниматорима Шок меџик тима из Неготина а остали посетиоци у дивној атмосфери и послужењима које су припремили и на штандовима изложили учесници „Веселе чаршије“ и организатори манифестације.