Свети Сава школска слава
Школе у Србији и Српска православна црква данас славе Савиндан, дан посвећен утемељивачу српске цркве и просветитељства. Савидан је пригодним програмима и резањем славског колача, обележен у свим основним и средњим школама и другим образовним установама у општини Неготин. Од 18 сати у Дому културе одржаће се и Светосавска академија уз пригодан програм, а након академије и Донаторско вече.
Свечаности у част утемељивача српске државе и школства, отворене су химном Светог Саве у извођењу школских хорова, а након тога свештеници неготинске црквене општине обавили су обред резања славског колача. Пригодним музичко литерарним програмом ученици су подсетили на животни пут Светог Саве.
Обележавању Савиндана у Неготинској гимназији присуствовали су председник Скупштине општине Неготин др мед. Љубисав Божиловић и заменица председника општине Неготин, Надица Васић, док су свечаностима у осталим школама присуствовали чланови Општинског већа општине Неготин.
У основним школама приређене су и изложбе ликовних и литералних радова на теме из живота Светог Саве.
Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просветитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.
Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му наменили владарску мисију. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа. Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност СПЦ, а његова дела „Номоканон“ (1220) и „Синодик православља“ (1221) постали су правни и духовни стубови српске државности.
Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ СПЦ, а остао је познат генерацијама као оснивач и творац „светосавског православља“.
Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.
